rakovacki forum

[Jurica]

Hoćel to Jadranka sutra odokrivat

Bumo vidli

[branko]

E, jel znaš ti ko je ugušio Rakovačku bunu

[palivatra]

[ursel]

Danas je veliki Dan u Rakovici
branco napisi malo "anegdote" sta i kako je bilo.

[Jurica]

Danas je veliki Dan u Rakovici
branco napisi malo "anegdote" sta i kako je bilo.

Ne ide ti on na takve događaje.

[Jurica]

E, jel znaš ti ko je ugušio Rakovačku bunu

Vojska

[branko]

Drežničani

[Sinisa]

Nisu samo dreznicani

[ursel]

Drežničani

"Brate Jovo! Hvala ti od srca, što si mi otvorio oči. Dajem ti vjeru, da ovi ljudi, koji nas navedoše na tanak led, više živi neće vidjeti Rakovice".

Dreznicani su bili izdajnici ali najveci liopvi su bili citaj Brate Jovo tako to ide vec stoljecima..........

[ursel]

Nisu samo dreznicani

Imas pravo nisu samo Dreznicani vec i

"Brate Jovo! Hvala ti od srca, što si mi otvorio oči. Dajem ti vjeru, da ovi ljudi, koji nas navedoše na tanak led, više živi neće vidjeti Rakovice".


Tako vam je to dragi Povjesnicari

[Jurica]

Danas je veliki Dan u Rakovici
branco napisi malo "anegdote" sta i kako je bilo.

A vidiš da je u prvim redovima, jučer je zajeb...., a već danas ga nisi mogao izbjeći

[branko]

Drežničani

"Brate Jovo! Hvala ti od srca, što si mi otvorio oči. Dajem ti vjeru, da ovi ljudi, koji nas navedoše na tanak led, više živi neće vidjeti Rakovice".

Dreznicani su bili izdajnici ali najveci liopvi su bili citaj Brate Jovo tako to ide vec stoljecima..........

Pobogu ženo, zašto bi Drežničani bili izdajice, pa samo su izvršavali naredbu, a malo mućni glavom i vidi kakvu je glupost Kvaternik napravio, ide dizat ustanak u kraju u kojem stoljećima vrijedi ona: Carska se ne poriče, dakle Carska naredba se izvršava, ona se ne poriče, i moš mislit ustanka, prvo što su napravili, opljačkaju poštu i onda idu dizat ustanak, i to s kim pa sa Srbima u koaliciji, a je našao s kim će, to ga je i došlo glave
PS. i ne govori da su Drežničani bili izdajice jer to sigurno nisu
PPS. Siniša bi mogao malo pročačkat po arhivu da vidi piše li što gdje o toj pobuni, jer je ovaj danas spominjao neke Kosanoviće u vezi te pobune

[branko]

Danas je veliki Dan u Rakovici
branco napisi malo "anegdote" sta i kako je bilo.

A vidiš da je u prvim redovima, jučer je zajeb...., a već danas ga nisi mogao izbjeći

Pa kako ćeš me izbjeć kad sam morao pjevat, vidio si i sam da od 8 pjevača samo 1 je Rakovčan (Ilija Grgin) ostalo sve Drežničani, a da i ne pričam za svirače, i kako možeš izbjeć, a ova slika i nije loša, to je baš dobro kraj ovoga kamena ispalo, samo nema one sa pravoslavnim velečasnim, to bi bilo zanimljivo za vidjet

[Sinisa]

Evo pa citajte:
OPIS MOGA ŽIVOTA U POSLEDNJE MOJE 2. GODINE I POZNANSTVA SA PARTAJOM STARCEVIĆA U ZAGREBU
Ja sam ima rodnog strica Iliju čuića Oberlientenant u penzii u Carlovcu^ poslie njegove smerti ostavio je jednu kuću u vrednosti do 6000 fr, koju bi ja sa mojom Familiom po zakonu naslediti imao, ali za nesreću moju, neki poslužitelja mog Strica Mihailo Vučković, nače jos troicu koji su mu kod suda posvjedočili da je njemu pri poslednjom času sav imutak ostavio.
Oko ovog spora povede se parnica, i stim povodom, ja sam odlazio više puta k sudu u Zagreb, i žalio se svakom koga sam vidio na putu i u Zagrebu.
Jednog dana u Zagrebu naiće na mene jedan mlad čoek (Bach) koi je mene sa svojom slatkorečnosti izazvao, da samu ja sve moje jade istinito izkazao.
Taj isti Bach uspoznao je mene sa Starčevićem, Kvaternikom i još dvoicom iz Zagreba.
Kvaternik ponudi se meni za Advokata u mojoi parnici, iz početka tražio je da mu dam novaca na račun toga, ali jedno što nijesam ima, a drugo što sam u njega sumlja da mi neće moje stvari dobro izraditi, ne dado ja njemu ništa novaca.
U razgovoru sa Starčevićem i Kvaternikom, oni raspitivaše mene kakvo je raspoloženje u granici sa narodom, i kako je narod zadovoljan, kad podpadne pod Magyara, kod ove prilike oni su žestoko psovali Švabu i Magyara, a falili su Serbiu i rusiju, a osobito Serbiju, da će ona u zajednici sa horvatskom osvoiti Bosnu, proterati hage i spaije u Aziu, a nihovu zemlju podjeliti na raju i graničare koji su siromašni u zemlji. Da ćemo mi graničari dobiti svoja stara prava a osloboditi se kako od Švabe tako i od Magyara.
Ovaj nihov rasgovor meni se tako jako omilio, da sam ja nje smatrao kao najizkrènije patriote, i odma na našem trećom sastanku, ja sam pred nji 6. zadao tverdu vjeru moju, da ću ja za takovu Ideeu moj život žertvovati i u sgodnoj priliki, najmanje 4. Compagnie odlični graničara staro i mlado za sobom povesti.
Poslije ovog rasgovora koi je u Zagrebu vođen, došao je oko 14 Oktobera 1870 neki Ante Rakijaš putujući iz Gospića kroz svu granicu, kod mene i moje kuće u Broćanac, tu je više dana kod moje kuće u ovom selu provo, ja samu na njegovo zahtevanje dao jednog od moji ljudi, koi ga je više od mjesec dana sprovodio kroz sva sela u Granici, i tek u pervoj polovici mjeseca Decembera 1870 p. g. vratio se on natrag u Zagreb. Prilikom ovog putovanja uverio se Rakijaš, da ja dosta mnogo priatelja, kumova i privjerenika u okolišu imadem, poslije 3 nedelje dobijem list od Kvaternika, da doćem u Zagreb pod imenom parnice, to ja odma učini, dye izvan više puta pomenute gospode, još 4 nepoznate u raspolaganju švabske i magyarske nepravice sverhu horvata i novije pravica koje će naskoro doći grani¬čarom, koje unapred oglasivaše i meni naručiše svjetu za pripravu ustanka, oglasu-jem, koje ja od tadaj sa svom snagom, kod svake prilike, upućivao saín o nepravdi švabskoj, koje on učini te nas prodade bez svakog ugovora našeg Magyaru.
Svi Officiri razumivaše te glase i još svjedočiše, da ja pravo imadem sa upućivanjem, tako sam mogao prosto raditi jerbo gospoda Officiri i ostali slušbenici podupiraše govor, i zaklinjaše se da pod magyarsku zapovjed nikada živi ni mertvi neće, gye i dan danas takova misao megyu svim horvatskim narodom obstoji.
Kod ovog sastanka pozove mene Kvaternik i svi ostali; bi li ja smio i hotio, na 30 Travnja o. g. na svetkovinu pogubljeni horvatski bana Zrinovića i Frankopa-novića, sa nekoliko još graničara pod pusetorn i sereškim odijelom, u Zagreb doći ja vjeru dado doći i dojde sa još dva izabrana druga, učinismo mirno svetkovinu, ja i moji drugovi od sve tuj sastanute gospode serčenu pozdrav, a od mnogi ruče-nje i u usta ljubljene sa govori da su Serbi iz Slavonije i Srema dobismo, gye ja tverdo vjerova, da je Serbia u tom istom sporazumku, a nikada se ne natrefi da mi tko uprav od Serbie kaže, je li u istoj Ideei koju ja po prostom horvatskom narodu rasprostranujem, ja najviše po sajmovima hoda i očito derža rasgovore, gde sigur¬no gospoda Officiri videše i čuše, a ne zabraniše a osobito u Slunju gye se od 4 do 5 Regimenti ljudi sastaje. Svako je odobravao Ideeu koju sam ja po narodu rasglasiva, i svi obećavaše, da će listom ustati, samo da se jedanput na kome kraju započne revoluzia.
Ovakovo raspoloženje mecu narodom ohrabrilo je mene tim više, što je na pomenutoj svetkovini bilo oko 300 gosti iz sviju krajeva horvatske i Slavonije, i mene je Starčević i družina uveravao, da su svi ti gosti od naše partaje, i da će i oni kao i ja, svaki u svom mjestu na određeni dan podignuti bunu. Od ovoga vre¬mena ja sam sve više i otvorenije predkazivao revoluziju i poziva narod javno na ustanak, govoreći kako bolje da svi prije izginemo, nego da nas Švabo prodaje Magyarima kao goveda^ Ovakovi rasgovor odobravali su Offiziri i ostali činovnici i obećavali su da će i oni uz narod pristati.
Starčević i Kvaternik kod svakog rasgovora vikali su na Strosmajera, Vončinu, Mrazovića y Mažuranića, govoreći da su oni izdajice naroda i ulizice švabske.
U poslednje vreme mjeseca Augusta i Septembera ja sam neprestano putovao po svoj granici, i kad sam na poslednjom dogovoru u Carlovac došao, bio je tu Starčević Eugen i Stanko Kvaternik Rakijaš, Alois i Anton Bach i tu smo konačno ugovorili za ustanak, i oni su mene uveravali da je u Poli, Senju Verbovskom, Glini, Petrinji Jastrebarskom, Žumberku, Delnici y Brodu i svem primorju do Dalmazie sve za revoluziu spremljeno, za bolje mene uvjeriti i osigurati obećaše nji troica, a to Eugen Kvaternik Alois Bach i Rakijaš da će sa mnom uz moju Četu ići, a Starčević i drugi da će ustanak iz Zagreba i Carlovca rukovoditi.
Ovo je bilo 11/23 Septemebera, a ustanak smo zakazali da bude u Rakovizu u utorak 10 Oktobar (28 Septber) kad se obično sajam obderžava i iz sviju krajeva narod tamo doće.
Ja sam bio spremio da se na ovaj dan telegrafska žica svuda iskida, i svaki od moji priverženika za ustanak spremi, ali na nesreću moju iz sve družine doće Bach i Kvaternik dva dana preje roka kod moje kuće i odma proglasiše ustanak i pozvaše moje seljane na skup, taj isti dan bio sam ja u Bosni kod Tome Sikmana i Vida Bige, koji su mi potrebite stvari nabaljali i sa mojom namjerom poznati bili kad sam ja došao kući već je ustanak bio proglašen, i ako mi to prie ugovorenog roka po volji nie bilo, nisam moga odustati zašto bi me družina kao izdajnika smatrala. Da se ne bi stvar sasvim pokvarila pohitim ja sa seljanima iz moja bližnja sela u Rakovizu da zauzmem Compagniju, na putu susretnemo Offizira Pecha i Božićevića koji su 40 soldata proti nas poveli, svi ti soldati bili su moji poznati i priverženici pa su odma prešli u našu Četu, samo jedan Corporal Gerković kao zet Offizira Božićevića hteo se odupirati i mene koji sam sasvim smjelo meču Soldate na konju došao iz puške ubiti, ali je zato on od moje čete na mjestu odma bio ubijen, i pokraj njega pala je neotice jedna nevina žertva.
Offizire koi su ove Soldate predvodili, odpuštio sam odma kući, i došao sam sa 500 odabrati momaka u Rakovize, ovde smo podjelili sve carsko oružje i haljine koje se u magazinu nahodilo.
Iz Rakovize krenemo se u Drežnik da i tamo zauzmemo Compagniu i rasdjelimo narodu oružje i haljine, ali neki major Ratković proznavgi za ustanak, sazovo sve soldate na skup i postavi u busiju da čuvaju kanzalariju i vojni magazin.
Ja sam bio siguran da taj nijedan soldat neće na mene i moju četu pucati, i zato sam došao baš u nihovu sredinu da pregovaram sa majorom o dobrovolnjoi predaji.
Naš se rasgovor okonča o tom da nam je major zadao vjeru da on sa njegovim soldatima nikakovu operaziu proti moje čete preduzimati neće, i sve da je hotio, ne bi moga činiti jerbo je vidio kakovo je raspoloženje proti našoj stvari.
Odatle krenem se ja sa mojom četom u Plaški gde smo brez svakog odpora zauzeli sve carske stvari. Kako smo u Plaški došli', odma se pokazala nesloga izmeću mene i Rakijasom, zašto je moj plan bio, da se odatle krenemo u Ogulin oslobodim do 300 zatvorenika iz hapsa, dok sam u Plaškom djelio oružje i robu, dotle je Rakijaš sa mojim priateljom Jovanom Terbuhovićem tergovzem iz Plaškoga imao neki akt, i stavio ga je pod stražu, ovo je za mene bio nepovoljan događai, ali sam za ljubav sloge mora popustiti, iako između mene i nih troize bio takovi ugo¬vor, da ja upravljam sa voiskom, a nji troiza da budu za politične stvari uz mene.
10 oktobera (28 Septembera) ujutro došli smo u Plaški tu smo predanih i umjesto da smo pohitili u Ogulin, mi smo se isti dan vratili u Rakovizu, došli smo do neke šume Ljubče, tu smo u logor pali i noć prenoćili; Ja sam sve više uviđa neumjeću Rakiaševu, u postupanju čette i predvidio sam da dobro bitti ne može, zato sam isti dan rasdjelio četu na dvoje i to, mog starijeg brata Maksima ostavio sam sa Rakiašem u Taboru, ja sam sa 50 momaka zauzo neki klanac prema Plaškom.
Dok sam se ja od nji razdvojio, Rakijaš koi je preduzeo Comandu nad logorom krene se k selu Močili a ne u Jasenizu kud sam ja naredio, tako je Rakiašev neumjestan postupak izasvao Iliu Momčilovića iz naše čete da ga je iz puške ubio. Kvaternik i Bach vozili su se u kolli, dok su vidli gde Rakiaš poginu nagnu oni u šumu bjegati, ali neki iz čete poviknu stojte ne bjegaite, oni ne hteše slušati, sotim su navukli podozrenje izdainstva na sebe i bili su na mjestu ubijeni od Maksim Momčilović i Petar Kosanović od naše čete.
Ja sam bio u rastojanju više od 1. sata, kako sam čuo pucanje pušaka mislio sam da su se udarili sa carskom voiskom i odma pohitim tamo, ali mi je moj brat Maksim pratio aber, kako se stvar dogodila, i pošto sam se uverio, da nitko drugi osim mene i moje čete nie ustao, i da bi svako prolivanje kervi brezkorisno bilo, ja sam raspustio sakupljeni narod preporučujući njima da se odmetnu u šume ako bi ji vlast za to bantovalla, odma oglašeno je od strane carske vlasti, da se nitko ne boji ništa, i da neće nikoga osim mene za ovaj ustanak kriviti.
Svi ljudi iz moje čete osim nas deset predali su se na vjeru sami vlasti, i zato su mnogi kao što sam kasnie čuo glavom platili, ja sam poslie raspusta bavio se 5 dana na austrianskoj strani, i pošto je carska voiska sa 5 batailona zauzela sva okolna sela i svaku kuću, i onome je koi me pronaće i ufati 1000 fr. obećano, te sam ja 4/16 Oktobera prešao u bosnu, gdi sam ja kod mog priatelja Tome Sikmana ostavio odielo i oružje i preobuka se u najprostie bosansko odielo, kao raja bosanska.
Izmeću novoga i Pridora radio sam kao težak na gvozdenom putu, a bio sam u kvartiru u selu Ametovcu, kad je nestalo rada na gvozdenom putu otidem u Pridor, i pogodim se kod tergovca Jove Baića da mu vućem lađu do Siska gdi sam sa još 6 drugova od Pridora do Siska ladyu vuka.
Od Siska do Zemuna došao sam pješke u Beograd kod mog starog druga priatelja.
Sada molim visoku serbsku Vladu da me pod svoju zaštitu milostivno primi, a ja se zaklinjem i tverdu vjeru dajem da ću kao Serbin biti vjeran i pokoran svakoj zemaljskoj vlasti.
U Beogradu 12. December 1871

[ursel]

Danas je veliki Dan u Rakovici
branco napisi malo "anegdote" sta i kako je bilo.

A vidiš da je u prvim redovima, jučer je zajeb...., a već danas ga nisi mogao izbjeći

He hehe :-- dobra slika ,